Pređi na sadržaj 
Divlja svinja zastane, razgrne lišće i počne da njuši zemlju. Ako ispod nje pronađe tartuf, poješće obrok koji bi čovek verovatno pažljivo izmerio i poneo kući. Za gljivu, međutim, taj obrok može da bude deo razmnožavanja. Spore iz pojedenog plodnog tela mogu da prežive prolazak kroz životinju i završe na drugom mestu u šumi.
Tartufi se razmnožavaju sporama koje sazrevaju unutar njihovih podzemnih plodnih tela. Životinje pomažu njihovom rasprostiranju, ali put do novog tartufa uključuje i razvoj gljive, odgovarajuće korenje i uslove za plodonošenje. Između spore koja je stigla u zemlju i tartufa koji možemo ubrati postoji nekoliko važnih koraka.
Tartuf koji držimo u ruci samo je jedan deo gljive
Okruglasto, nepravilno telo koje zovemo tartufom jeste plodno telo. U njemu nastaju spore, smeštene u sitne kesaste strukture koje se zovu askusi. Micelijum je drugi deo priče: mreža gljivičnih niti koja raste kroz svoje okruženje i može da se poveže sa korenom odgovarajuće biljke.
To objašnjava zašto pronalazak jednog tartufa ne pokazuje dokle se gljiva prostire pod zemljom. Ono što vidimo posle vađenja jeste njeno plodno telo, dok veliki deo njenog života ostaje van našeg pogleda.
| Pojam | Šta označava |
|---|---|
| Plodno telo | Tartuf u kojem sazrevaju spore. |
| Spora | Mikroskopska ćelija važna za razmnožavanje i širenje gljive. |
| Micelijum | Mreža gljivičnih niti, različita od samog plodnog tela. |
Kako spore izlaze iz zemlje
Spore tartufa zatvorene su u plodnom telu ispod površine. Životinja koja ga iskopa i pojede može da ih ponese dalje, a zatim izbaci izmetom. Miris zato ima ulogu i pre nego što tartuf stigne u kuhinju: pomaže da ga pronađu životinje koje se njime hrane.
U severnoj Italiji istraživači su pregledali sadržaj izmeta 14 divljih svinja. Spore podzemnih gljiva našli su kod devet životinja, a među prepoznatim vrstama bili su beli tartuf, Tuber magnatum, i letnji tartuf, Tuber aestivum. Rad objavljen u časopisu Acta Mycologica tako pruža konkretan trag o tome gde spore završavaju posle obroka.
U istom radu mala zastupljenost spora navela je autore na zaključak da svinje tartufe jedu povremeno, kada su im dostupni. Nalaz ne znači da se svaka divlja svinja stalno hrani tartufima, niti da svako razrovano mesto u šumi krije tartuf. Spore mogu da putuju sa životinjom, ali iz ovog istraživanja ne možemo izvući preciznu udaljenost koju svaka od njih pređe.
Šta ostane posle varenja
Jedenje tartufa ne mora da uništi sve njegove spore. Zanimljiv primer dolazi iz okoline italijanske L’Akvile, gde su u izmetu dikobraza pronađene spore letnjeg tartufa. Deo spora pokazivao je promene na površini, a nekoliko ih je već klijalo. To je zabeleženo u istraživanju dikobraza i tartufa iz 2018. godine.
Taj nalaz pokazuje da bar neke spore mogu da prežive i započnu sledeću fazu razvoja. Ne govori da je svaka pojedena spora sačuvana, da svi životinjski probavni sistemi deluju jednako ili da je na mestu uzorka kasnije izrastao tartuf. Klijanje spore i nastanak novog plodnog tela dva su različita događaja.
Na drugom kraju tog puta potreban je i partner pod zemljom
Kada spora dospe na novo mesto, za nastavak života gljive važan je odnos sa biljkom domaćinom. Tartufi roda Tuber stvaraju mikorizu, vezu gljive i korena. Drvo u toj vezi obezbeđuje ugljenik koji je prethodno vezalo fotosintezom. Zato se život tartufa ne može razumeti posmatranjem same grudvice zemlje oko njega.
U jednom ogledu sa leskom u Francuskoj naučnici su pratili obeleženi ugljenik od biljke do crnog tartufa Tuber melanosporum. Pronašli su ga u mikorizi i plodnim telima. Rad o prenosu ugljenika iz drveta u tartuf daje opipljiv primer te veze: rast pod zemljom oslanja se i na ono što drvo radi iznad nje.
Postoji i partnerstvo unutar same vrste gljive. Za polno razmnožavanje crnog tartufa Tuber melanosporum potrebni su kompatibilni partneri suprotnih tipova parenja. Istraživanje njegovog genoma pokazalo je genetičku osnovu te razlike. Kada se govori o tim tipovima, misli se na gljivu; hrast ili leska koji joj pružaju korenje time ne postaju „muško” ili „žensko” drvo.
Može li komadić tartufa da pokrene novi rod?
Razumljivo je pomisliti da bi komadić zrelog tartufa, sa sporama u njemu, mogao da bude početak. Ipak, samo zakopavanje ostatka iz kuhinje ne daje osnov da očekujemo berbu. Dolazak spora, njihov razvoj, odnos sa biljkom i plodonošenje moraju se posmatrati odvojeno. O razlici između prisustva gljive i stvarno ubranog roda pisali smo u članku o uzgoju belog tartufa.
Zato su i priče o tartufima preciznije kada znamo o kojoj vrsti govorimo. Primer sa dikobrazom odnosi se na letnji tartuf u Italiji; genetički nalaz iz prethodnog odeljka odnosi se na Tuber melanosporum. Za orijentaciju među vrstama koje se pominju kod nas služi vodič Tartufi u Srbiji: vrste i poreklo.
Miris koji nas privuče za stolom tako ima i svoju šumsku ulogu. Životinja pronađe plodno telo, spore dobiju priliku da stignu dalje, a njihov nastavak zavisi od života pod zemljom. Tartuf koji seče kuvar jedan je vidljivi trenutak u tom mnogo dužem procesu.
